Insulinska rezistencija se ne smatra kao bolest

Ono što je potrebno odma da se napomene je da insulinska rezistencija (IR) se ne smatra kao bolest. Insulinska rezistencija ne nastaje naglo, to je pred dijabetesno stanje. Pred dijabetesno stanje koje može i ne mora da se kasnije pretvori u dijabetes tip 2 ili druge poremećaje metabolizma. Terapijski tretman direktno za insulinsku rezistenicju ne postoji. U praksi, koriste se odredjene terapije za dijabetes od strane lekara (više o terapiji ovde). Razlog tome je jer insulinska rezistencija je metabolički poremećaj, metabolički poremećaj koji zahteva optimizaciju ishrane i navika.

Insulinska rezistencija je simptom povezan lošim navikama u ishrani. Manjka kretanja, manjka kvalitetne ishrane, manjka informisanosti o zdravim principima ishrane. Ono što se plasira na društvenim mrežama, odnosno generalno kroz medije i portale je bez suštine i prilično površno. Ništa nije rečeno kako stvari stoje ali kao torta sa jagodom na vrhu, plasirano da izgleda privlačno. Zbog toga imamo veliki broj nutrcionista, trenera i ljudi koji dele svoja iskustva na internetu sa savetima. Tu se javljaju silne varijacije istih obroka sa temom što manje kalorično, nemasno i dijetalno pod nazivima Fit, Zdravo, IR i slični nazivi. Na primer sad je dovoljno da se napravi pita od mlevenih ovsenih pahuljica ili se u proju doda spanać i to postaje FIT pita, čak i lažna pita u nekim slučajevima, IR proja ili pita. Proja sa spanaćem ili bez njega je proja, to što ima spanać ne menja činjenicu da može podjednako da utuče na skok insulina usled sadržaja hidrata. Takodje pita nije lažna zato što je pravljena od ovsenih pahuljica. To što je prefiks „fit“ ili „zdravo“ i „lažno“ ispred jela ne menja njegove osnovne sastojke.

Inuslinska rezisistencija i visok insulin

Gde smatram da se dešava velika greška i objasniću zašto. Ono što nam je napomenute je da imamo visok insulin jer imamo insulinsku rezistenciju. Stvari idu kontra, insulin ne skače sam od sebe, sa ili bez insulinske rezistencije. Insulin skače najviše kad jedemo, dok ako jedemo dosta procesuirane hrane i rafinicanog šećera skače i nekoliko puta više naspram kvalitetnog obroka. Ako je organizam dugo izložen visokom insulinu, pridodani dogovor je razvijanje insulinske rezistencije.

Dodatno jedna fiziološki nemoguća tvrdnja je da insulin „gura“ glukozu u našu ćeliju za energiju. Istina je da insulin dovedi do ćelije i pomaže ugradnju, ali ćelija sa svojim GLU4 transpoterom koji se nalazi unutar ćelije uzme šećer sa površine ako joj energija treba. Inuslin ne može da „gurne“ šećer ako je ćelija ne uzme. To ne znači da je ćelija problem ako nije gladna ili da sa njom nešto nije u redu. Ako jedemo previše hidrata, odnosno šećera i našim ćelijama u tom trenutku ne treba tolika količina glukoze, manifestovaće se sa povišenim šećerom u krvi i povišenim insulinom. Ako je povišen i dalje šećer u krvi, pankreas luči novi nalet insulina kako bi višak iz krvi obrio na normalu i skladištio u masti.

Prirodno poboljšanje insulisnke osetljivosti

Prvi korak:

Promena načina ishrane koja je bazirana na kvalitetnim namirnicama i smanjivanje unosa ugljenih hidrata u ishrani. Ne mora nužno da se izbace svi ugljeni hidrati, ako se jedu onda neka se jednu za poslednji obrok.

Zašto za poslednji obrok?

Zato jer tako dozvoljavamo da se organizam od jutra do mraka osloni na trošenje rezevi glukoze i glikogena iz tela, tek uveče dodajemo ugljene hidrte kad ih potrpšimo toko dana. Dobri izvori ugljenih hidrata su grašak, krompir, pasulj, šargarepa i najbolje ih je jesti u kombinaciji sa povrćem, zdravim mastima i proteinima. Hidrate koje bi trebalo ograničiti u svakom obliku su hleb i peciva, testenine, pirinač, kukuruzno brašno i ovsene pahuljice.

Takođe ako imate veliki višak kilograma i izraženiji problem sa insulinskom osetljivošću, potpuno ukidanje ugljenih hidrata iz ishrane dolazi u obzir.

Korak dva:

Jedite kasnije od buđenja. Ne nužno da gladujete ako osećate glad ali da slobodono zaobiđemo uverenja da mora da se nešto jede u prvom satu od buđenja. Sa ovom strategijom gde ne jedemo par sati od buđenja, dozvolaljvamo telu da zadrži balans energije i niži nivo insulina koji je postignut tokom sna. Naravno insulin uvek radi, sa tim da je na minimumu dokle god se ne dogodi skok usledovan obrokom. Obično ako smo večerali dva tri sata pred spavanje, zatim san od osam sati i bez obroka ujutro dva pa i više sati od buđenja, do neke mere radimo  prirodan intervalni post. Ovim pristupom, razmak od 13h bez obroka dolazi potpuno prirodno što se pokazalo da ima dosta benefita na insulinsku osetljivost. O intervalnom postu malo detaljnije u koraku četri, a do tad…

Korak tri:

Obrok koji je možda i najbitniji elemnt da bi se nivo insulina i šećera zadržao stabilnim je prvi obrok kad za obrok vreme dođe. Prvi obrok koji će da da dovoljno minerala i vitamina, zdravih masti i proteina. Tako ne pravimo veliki skok insulina i zadržavamo nivo energije stabilnim tokom dana. Što je nivo insulina stabilniji, sa manjim oscilacijama šećera u krvi, duže smo siti i imamo manje agresivnu glad.

Obrok koji ispunjava sve parametre je obrok salata.

Kako tvoja obrok salata treba da izgleda? Potreban je kvalitetan izvor proteina, vlakana i masti.

Kvalitetan izvor proteina:

• Jaja
• Meso
• Sir
• Riba

Kvalitetan izvor masti:

• Avokado
• Masline
• Orašasti plodovi
• Puter (za potrebe pripreme)
• Maslinovo ulje

Kvalitetan izvor vlakana i minerala:

• Zeleno lisnato povrće
• Salatno povrće svih vrsta
• Gljive
• Krstasto povrće

Korak četiri:

Intervalni post od 16 / 8 sati. Ovaj korak je možda već u nekom obliku došao u sustet, da li kao savet ili direktno u praksi. Bitan element za uspešan intervalni post je taj da satnica ne mora da bude fiksna. Dakle ne mora po svaku cenu da se jede u prozoru od osam sati odnosno da se ne jede šesnaest.

Šta to znači?

Da to Dača objasni kako treba. Ako je danas tvoj dan startovao u 07:00 prirodno je da će glad doći ranije nego kad vikendom ustanemo u 10:00 časova. Dakle fiksna satnica nije rešenje. Adekvatno merilo je glad prema tom danu, jedan dan će prvi obrok biti ranije, drugi dan kasnije. Isto važi i za večeru, jedan dan će prozor jela biti šest sati dok drugi dan deset. I to je u redu dokle god pratite navedene korake koje smo do sad naveli. Sa stabilnijom energijom tokom dana bez agresivnih skokova insulina, sama glad je manja bez naglih padova šećera.

Korak pet:

Peti korak je da stvorimo tu potrebu za energijom i za potrošnjom zaliha šećera iz organizma. Redovna fizička aktivnost poput HIIT treninga, vežbanje bilo koje vrste, trčanje, plivanje pa čak i umerena šetnja troše energiju. Ako se energija troši, onda se stvara potreba za novom. Ako se stvara potreba za novom, samim tim se u ćelijama stvara potreba za korišćenjem šećera za eneriju.

Ova zdrava potrošnja i dopuna energije čini naš metabolizam aktivnim. Aktivan metabolizam napsram usporenog koristi više energije, ima stabilniju potrošnju i potebu za energijom. Dok sa druge strane vežbanje aktivra rast i rad mišićnog tkiva. Aktivan mišić kroz rad i rast pravi nove insulinske receptore za dostavu nutrijenata, samim tim osteljivost na insulin je na dosta boljem nivou i smanjuje mogućnost razvijanja insulinske rezistencije.

Bonus savet:

Ako primeniš sve navedene korake, ne samo da ćeš da osetiš skok energije na dnevnom novou, već će da se oseti i manja glad tokom dana uz dužu i kvalitetniju sitost bez opterećenja na stomak. Posebno za osobe koje imaju višak kilograma može da se desi smanjenje apetita kad telesne zalihe masnoća se uključe u igru i krenu da dopunjuju dnevni metabolički balans energije. Kod nekih osoba se desilo smanjenje gladi do te mere da su jeli samo jedan obrok dnevno.

Dačin način

Da se razumemo da ja nisam izmislio toplu vodu.
Svako ko malo uloži dublje misli na temu Insulinska rezistencija, ovo može da razume. Organizam da bi razvio insulinsku rezistenciju, nekad je potrebno i deset godina. Dakle, proces se ne dešava preko noći. Isto tako, dobijanje viška od 20 kilograma se nije desilo za dve nedelje ili od tri dana slave. To je proces koji traje, proces u kom je osoba bila uporna nekoliko godina u lošoj ishrani, bez fizičkih aktivnosti da se dovede do ovog stanja.

Sad šta se tu dešava?

Osoba sa jasno nezdravim navikama u kome telo dugogodišnje trpi posledice loše i nutritivno prazne ishrane, ne sme biti kažnjena dijetom. Dijeta poput kalorijskog deficita može dodatno da smanji unos važnih nutrijenata.

Dobro Dačo, šta je rešenje?

Rešenje je optimizovana ishrana tako da za početak nadoknadi sve navedene esencijalne nutrijente. Sa ovim pristupom se konačno organizam nahrani, ne samo stomak da se osećate sitim, već i izmučen organizam. Kad se telo oporavi tako da dobije nužne nutrijente, često spontano poboljšava hormonsku i energetsku ravnotežu. Organizam tada balansira potrošnju energije i balansira apetit. Dakle izlazi se iz začaranog kruga stalne gladi, manjka energije i usporenog metabolizma.

Kad telo krene da se balansira u ovom smeru, počinje i prirodno smanjenje apetita kod osoba koje imaju višak kilograma. Razlog tome je što smo po prvi put napravili balans u telu. Posle dužeg vremena telo stupa u potrošnju zaliha podkožnih masnoća za energiju. Kad se ovaj momenat desi, što je relativno brzo, osobi se značajno smanji apetit, tako da je gladna za jednim ili dva obroka dnevno.

Zašto?

Jer osoba sa viškom od 20 kg ima dovoljne zalihe energije da duže vreme funkcioniše i uz manji unos hrane. Masne zalihe jedino tome i služe, kao dopuna energije u odsustvu hrane. Da se razumemo, ovo se ne odnosi samo na osobe koje imaju višak kilograma. Ovaj pristup se odnosi na svaku osobu na planeti, hrana je ono što nas čini vitalnim i zdravim.

Uradi naš metabolički kalkukator da dobiješ jasan odnos nutrijenata koji odgovara tvom cilju. Rezultate kalkulatora možeš dobiti na mail ili na Viber putem automatkse poruke.

Detalje politike privatnosti možete pročitait ovde i politiku usluge ovde klikom.